Deca, kao i odrasli, mogu imati različite probleme i patnju. Simptomi te patnje često se manifestuju kroz “zabrinjavajuće” ponašanje: strahove, preteranu stidljivost, noćne more, agresivnost, neočekivane probleme u školi… Uzroci takvog ponašanja nalaze se na nivoima dubljim od ponašajnog.
Dečji psihoterapeut  obučen je da posmatra taj “dublji nivo ”- unutrašnji svet deteta, način na koji dete komunicira doživljaj sebe i drugih, svet njegovih osećanja i razmišljanja.
U sigurnom okruženju  kroz igru, crtež, fantaziju, odigravanje (glumu) dete/adolescent sa terapeutom  istražuje, razumeva, a potom i integriše teška osećanja koja ga preplavljuju kao što su strah, tuga, ljutnja, stid, anksioznost, zbunjenost u vezi sa sobom i drugima.

Psihoterapija pomaže kod:

• Zastoja u socijalnom i emocionalnom razvoju
• Posledica zlostavljanja
• Posledica traume i gubitaka
• Problema agresije i nasilja, napada besa
• Problema preteranog povlačenja  
• Problema stalne zabrinutosti i opsesivnih misli i radnji, tikova
• Problema preteranog vezivanja
• Problema noćnog mokrenja
• Problema  noćnih strahova i strahova uopšte
• Depresivnosti
• Poremećaja ishrane
• Konfuzije identiteta
• Nošenja sa hroničnom bolešću

Dužina terapije zavisi od težine i složenosti problema.

Psihoterapija dece i adolescenata često podrazumeva uključivanje roditelja u terapijski proces.